Koliko kafe dnevno nam je zaista potrebno?
Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu otkrili su da ljudi s DNK varijacijom na genu nazvanom PDSS2 piju manje kafe od onih bez te varijacije.
PDSS2 usporava obradu kafe u organizmu, što znači da osobe s tom genetskom varijacijom svaka šoljica kafe duže "drži".
"Hipoteza je da se kod ljudi s većim nivoom PDSS2 kofein duže zadržava u organizmu, pa ga zato i manje uzimaju", rekla je genetičarka Nikola Pirastu.
Naučnici su ispitali genetski sistem 370 ljudi iz seoceta na jugu Italije i uporedili ga s DNK 843 ljudi sa severa zemlje.
Osim što im je određen genotip, ispitanici su morali da odgovore na pitanja u vezi sa time koliko kafe dnevno piju.
Ustanovljeno je da su ljudi s varijacijom PDSS2 u proseku pili šoljicu kafe manje.
"Mislim da ova studija učvršćuje ideju da genetika ima vrlo važnu ulogu našim navikama i životnom stilu i pomaže nam da shvatimo ne samo kako se ljudi ponašaju, nego i zašto", rekla je Pirastu.