Svađa sa kolegama oko klime je neizbježna
Ratovi su podjednako žestoki i ljeti i zimi. Nekima je vruće, a nekima hladno. Evo šta se zaista dešava kad se jedni preznojavaju, a drugi drhte.
Prvo, muškarcima manje smeta vrućina nego ženama. Svaki treći muškarac i svaka peta žena bili su zadovoljni u ljetnjim mjesecima. Svaka četvrta žena i tek svaki peti muškarac izlaze ljeti napolje da se rashlade.
Ženama je teže zimi. U prosjeku, 17 odsto muškaraca i 34 odsto žena tvrde da se smrzavaju u kancelariji.
A šta kažu ljekari? Kome je teže? Oni tvrde da u prosjeku muškarci potroše 6,4 minuta dnevno da se prilagode na temperaturu u kancelariji, a žene 8,5 minuta.
Koji faktori utiču na subjektivni doživljaj temperature u radnom prostoru, bilo je sljedeće pitanje za stručnjake medicine rada u ovom istraživanju SZO.
Ključni faktor je, kažu, temperatura okolnog vazduha, zatim temperaturno zračenje koje proizvodi sunce napolju, a grijna tijela unutra, potom kretanje vazduha, brzina i pravac strujanja vazduha, vlažnost vazduha, pa odjeća i najzad metabolizam. Gojaznost, velika mišićna masa i fizička aktivnost podižu temperaturu tijela.
Preporuka SZO za temperaturu u kancelarijama glasi: 25 stepeni. Zato što je 95 odsto radnika produktivnije na 25 stepeni nego na 20. Na 33 stepena Celzijusa produktivnost pada na 85 odsto.
Učinak uvijek pada kada se ljudi smrzavaju. Na 19 stepeni pada na 95 odsto, na 15 stepeni na 90, a 13 stepeni je najniža temperatura na kojoj je fizički rad produktivan. SZO upozorava da bi 16 stepeni trebalo da bude najniža moguća temperatura radnog prostora.