Zašto konzumiramo brzu hranu?

 Јe li brz život uslovio i brzi obrok ili je nezdravi, ukusni zalogaj nezaobilazan iz drugih razloga?

Brza hrana postala je trend modernog svijeta, ne samo način ishrane već i života. Svakodnevne obaveze, na poslu, u školi, neprekidna trka s vremenom ostavlja nam, čini se, sve manje izbora. Ne brinemo o pravilnoj ishrani i zdravom obroku, nemamo vremena da pripremimo ručak, zato ćemo kupiti nešto u fast-fudu. Takav obrok je ukusan i nadohvat ruke.

Brza hrana sadrži mnogo šećera, nezdravih masti, soli i začina i ima mnogo „praznih“ kalorija. Hamburger je kaloričan obrok, a velika energetska vrijednost ne održava dugo osjećaj sitosti, upozoravaju nutricionisti.

"Ako stalno konzumiramo ove namirnice dolazimo do nepravilne ishrane. Npr. jedan čizburger ima 600 kalorija što je dva ili tri puta više nego što je prosječnoj osobi potrebno da unese za jedan obrok i ubrzo smo gladni. Stalna upotreba ovih namirnica dovodi do gojaznosti koja povećava faktore za druga oboljenja dijabetes, visok pritisak i slično", rekla je Natalija Komnenović, Institut za javno zdravlje RS.

Zbog porasta gojaznih i oboljelih od dijabetesa među tinejdžerima, posljednjih godina pokreću se kampanje koje insistiraju na zdravoj ishrani. Te kampanje suočene su s jakim marketinškim porukama koje promovišu brzu hranu. Reklame posebno negativno utiču na djecu, tvrde psiholozi.

"Opasno je jer oni ne razlikuju dobro od lošeg vide sportistu koji jede picu i to onda mora biti dobro. Prodaju se igračke uz grickalice, a tajna privlačnosti brze hrane je i u tome što miješa ukuse i teksture- hrskavo i kremasto i nikad nam takve kombinacije našem mozgu, ne dosade što nije slučaj sa zdravom prehranom", istakla je Ana Radišić, psiholog. 

Brza hrana može negativno uticati na zdravlje ne samo sastavom. Ako higijenski uslovi u objektima gdje se ovakva hrana priprema i prodaje nisu zadovoljavajući, lako kvarljive namirnice od kojih se priprema mogu izazvati zdravstvene probleme. Kupci često pronađu dlaku u sendviču, primijete da radnici ne koriste rukavice, javna je tajna da se pomfrit prži u ulju koje je ko zna koliko puta upotrijebljeno. Ipak, malobrojni to prijavljuju inspekciji.

Iako nam se čini da topla i ukusna pljeskavica nema alternativu, moramo znati da zdraviji obrok ne iziskuje mnogo više vremena, ni novca.

Naprotiv - zdrava hrana je dugoročno finansijski i zdravstveno isplativija, pa marka po marku ostavljena sa strane, kalorija po kaloriju manje uz integralnu kiflu sa sirom umjesto hamburgera, i na kraju bićemo zdraviji i zadovoljniji.

Posebna odgovornost jeste na roditeljima i vaspitačima da nauče djecu prednostima zdrave ishrane i tako stvore zdravije generacije.